Ime: Verica Jovanović
Rođena: 18. 05. 1962. u Brežanima kod Požarevca, Srbija
Mesto boravka: Stari Banovci, Srbija
Nekoliko reči o sebi: Završila sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu, odsek zaštita bilja i za diplomski sebe častila knjigom "Gajenje kaktusa" Fleischer-Schutz, Nolitovo izdanje. Dugo sam živela i radila u Požarevcu.
Kaktusi su me privukli negde u srednjoj školi, kada sam sasvim slučajno kupila jedan koji me je par godina častio prelepim cvetovima boje slame koji su se otvarali ujutro negde oko 10 h i zatvarali po podne oko 16 h , što me je posebno fasciniralo. Mnogo kasnije sam saznala da je to bila Eskobaria misuriensis. Tokom godina sam ih uporno sakupljala i neke i gubila, uglavnom zbog nedostatka adekvatnog prostora. Sa druge strane nije mi bilo lako doći do novih biljaka. Uglavnom sam maštala da stignem do broja 100.
Zatim sam se 2001. god. sticajem okolnosti preselila u Boljevce kraj Surčina i tamo upoznala iskusnog kaktusara, gospodina Sretu Kokara. Bio je to moj prvi susret sa jednom ozbiljnom kolekcijom pažljivo odabranih biljaka. Osećala sam se kao Alisa u zemlji čuda. Čika Sreta, kako ga svi kaktusari zovemo i znamo, me je na jedan divan i nesebičan način uveo u svet kaktusa i kaktusara, preneo mi puno svog znanja, poklonio dosta lepih biljaka i naučio me kako da zajedno delimo oduševljenje sa svakom novom biljkom.Tako je broj 100 odavno premašen, brojanje je prestalo, ali zato traje jedno divno prijateljstvo.
Danas svoju kolekciju leti držim na otvorenom, s tim što joj obavezno obezbedim zaštitu od kiše, a zimi sam rezervisala jednu prostoriju za njih. Viškove biljaka ili poklonim ili menjam, poneki i prodam, ali to je minimalno. Želja mi je da jednog dana imam dovoljno veliki i sređen natkriven prostor za sadašnje i buduće primerke, jer su ipak, po mom mišljenju, daleko lepši i otporniji na otvorenom nego u stakleniku.
