Oštećenja kaktusa i sukulenata
Kaktuse najčešće oštećuju nepovoljni uticaji spoljne sredine, dakle činioci neparazitarnog porekla. Najvažniji uzroci fizioloških poremećaja:
- Niske temperature
- Visoka temperatura i intenzivna insolacija
- Vlažnost supstrata
- Vlažnost vazduha
- Reakcija zemljišta
- Štetne hemikalije
Niska temperatura i izmrzavanje
Dosta niske temperature usporavaju rast kaktusa. Koren obustavlja aktivnost, a ako je u vlažnom supstratu, može i da istrune. Zato vodimo računa da u vegetacionom periodu kaktusi ne trpe hlanoću. Ako temperatura spadne ispod nule, većina biljaka izmrzne. lzmrzli kaktusi su tvrdi, a epidermis je slabijeg sjaja. Kad ih prenesemo u topliju sredinu, telo im omekša i brzo podležu truljenju. Zato ne smemo dozvoliti da temperatura padne ispod minimuma koji važi za određenu vrstu. Naročito su opasni prolećni pozni mrazevi, koji ugrožavaju biljke na letnjim staništima. Jesenji mrazevi, i nisu toliko opasni. Kad se desi da kaktusi izmrznu, ne smeju se naglo odmrzavati, već ih treba skloniti dalje od svetlosti i u hladniju sredinu da postepeno odmrznu.
Visoka temperatura, ožegotine
Naglo povećanje temperature u zatvorenoj prostoriji vodi ka toplotnom udaru biljaka, naročito ako je vazduh suv. To izaziva opadanje pupoljaka, promenu boje epidermisa na crveno, da bi se na kraju pojavile i prave opekotine u vidu udubljenih beličastih površina, već prema stepenu oštećenja unutrašnjeg tkiva. Najveća opasnost od stvaranja opekotina javlja se u proleće, posle prenošenja biljaka iz prostorija gde su prezimile u zaštićene prostore ispred prozora ili u nezagrejani staklenik.
Na visoke temperature su naročito osetljivi sejanci. Najvažnije su preventivne mere. Kaktuse zaštićujemo od ožegotina sklanjanjem u hlad i provetravanjem u odredjenim intervalima. Biljke podlegle toplotnom udaru sklanjamo u hlad. Ako nisu potpuno uništene, one će ponovo izrasti, mada rane od ožegotina ostanu dugo vidljive.
Vlažnost supstrata i vazduha
Suviše obilno zalivanje ili trajno navlažen supstrat izaziva oštećenje korenovog sistema. Obično usledi i gljivična infekcija, pa koren truli. Zato još prilikom sadjenja vodimo računa o drenaži, poroznosti i propusnosti supstrata da se ne začepe otvori za oticanje vode. Ako je u nekom sudu supstrat stalno mokar, biljke odmah presadjujemo u drugi supstrat.
Trajno visoka vlažnost vazduha u teglama ili staklenicima izaziva povećanje osetljivosti kaktusa. Oslabljene i osetljive biljke lako podležu truljenju ili gljivičnim bolestima. Suviše suv vazduh takodje je nepovoljan: rast se usporava i stvaraju preduslovi za širenje crvenog pauka. Ako je vazduh veoma vlažan — provetravamo, a ako je hladno zagrevamo prostoriju gde se nalaze biljke. Na suvom vazduhu orošavamo, ovlažujući ili zalivajući i okolnu sredinu, odnosno okolne biljke.
Nedostatak svetlosti
Za uspešan razvoj kaktusa neophodno je mnogo svetlosti. Pri nedovoljnom osvetljavanju dolazi do deformacija: biljke se izdužuju, postaju slabe i daju svetlozelene do beličaste izdanke. To se naročito zapaža zimi, kad se kaktusi nalaze u pretoploj sredini. Zimski rast ograničavamo zahladjivanjem. Vodimo računa da je konstrukcija staklenika i drugih uredjaja takva da propušta što više svetlosti.
PH vrednost i hranljive soli
Na suviše kiselom ili alkalnom supstratu kaktusi ne mogu vegetirati. Ako je kiselost manja od PH 4 ili veća od pH 7, nastaju slične pojave kao i pri nedostatku vlage. Zato nastojimo da reakcija supstrata ili hranljivog rastvora bude na PH 5.5 do 6.5. Zalivamo mekom vodom. Pri neodgovarajućoj reakciji supstrata biljke presadjujemo.
Nedostatak neke od hranljivih materija (N, P, K) ili nedostatak mikroelemenata izaziva zastoj u rastu biljaka. Simptomi takvih poremećaja su drukčiji pri nedostatku svakog od odredjenih elemenata. Kad je u pitanju poremećaj rasta biljaka, najbolje je da ih presadimo u svež, nov supstrat.
Štetne hemikalije
Ima ih mnogo: gas u domaćinstvima, gasovi od dima, isparavanja raznih boja i lakova, materijala za impregniranje; tu je i sumpor-dioksid iz vazduha u blizini industrijskih pogona i sl. Povrede mogu nastati i usled pogrešne primene insekticida ili fungicida. Povrede zapažamo u obliku smedjih pega ili kao oplutnjavanje. Kada se pojave takvi simptomi, obično je kasno. U takvom slučaju nastojimo da što brže odstranimo uzrok povrede ili oštećenja, s tim da što bolje provetravamo odgovarajuću prostoriju gde se biljke nalaze. Preduzimamo preventivne mere i primenjujemo samo proverena sredstva i preparate u propisanoj, odgovarajućoj koncentraciji.
Srodne teme:
Bolesti kaktusa i sukulenata
Štetočine i napasnici kaktusa i sukulenata